Mogu li proizvođači peleta sa Zapadnog Balkana biti konkurentni na globalnom tržištu? Većina proizvođača peleta u Srbiji ima kapacitet ispod jedne tone na sat, dok samo 10 odsto ima preko četiri tone, u poređenju sa velikim fabrikama koje proizvode preko 200.000 tona godišnje u Americi, Rusiji, Rumuniji i nekim drugim zemljama EU.
Pelet od bukeve od otpada
Većina većih operatera u Srbiji proizvodi pelet od bukve od dugog ogrevnog drveta, a ne od ostataka pilane ili piljevine. Naime, potražnja za pilanskim ostacima iz fabrika peleta i iverice u Srbiji podigla je cenu ostatka na nivo ogrevnog drveta. I ne postoji značajan broj malih fabrika peleta koje koriste sopstvene ostatke pilane, dok je samo nekoliko kompanija za preradu drveta sa ozbiljnom proizvodnjom koje proizvode drveni pelet od pretežno pilanskih ostataka.
Proizvođači u drugim navedenim zemljama se u većini slučajeva oslanjaju na veliku drvoprerađivačku industriju i koriste ostatke pilane. Dakle, njihova sirovina je jeftinija, suša i sa manje kore ili mogućeg sadržaja pepela. Takođe, većina proizvođača peleta u Srbiji i BiH su domaće kompanije sa ograničenim kapitalom i imaju ugrađenu polovnu opremu za peletiranje ili manje kvalitetnu, pa su suočeni sa povećanim troškovima održavanja ili dodatnim troškovima za zamenu opreme.
Kvalitet bukovog peleta
I kvalitet drveta i oprema na kraju se odražavaju na kvalitet proizvoda. U Srbiji postoji samo sedam proizvođača peleta sa En plus A2 sertifikatom i nijedan sa En plus A1 ili DIN plus. Zaista je upitno da li bi neko u Srbiji mogao da stigne do sertifikata A1 ako se pelet pravi od bukovog drveta sa postojećom opremom. Konkurencija iz Amerike i Evrope zapravo ima veći investicioni potencijal, bolju opremu, jeftiniju sirovinu. Jedina prednost koju imaju proizvođači sa Zapadnog Balkana je niža cena struje i radne snage.
Ali savremene fabrike peleta ne zahtevaju značajnu radnu snagu. Sledeće pitanje je prenosivost drvenih peleta. Dok se proizvođači iz Amerike, Rusije i baltičkih zemalja oslanjaju na transport morem ili železnicom, naši proizvođači se i dalje oslanjaju na kamione u većini slučajeva. Dakle, konkurencija ima i jeftiniji prevoz.